Радмила Шишковић, једна од деведесет три хероине Југославије из Другог светског рата, рођена је 5. септембра 1923. год. у Великом Орашју, општина Велика Плана. Била је веома мала када се њена породица доселила у Смед. Паланку. Улица у којој се налазила њена кућа добила је назив по њој, као и основна школа која је саграђена у близини.

Када се Други светски рат проширио и на Југославију, Радмила Шишковић је била ученица гимназије и имала седамнаест година. Преко старијег брата и својих другова била је упозната са прогресивним деловањем паланачких комуниста. Првих месеци рата постала је члан СКОЈ- а ( Савеза комунистичке омладине Југославије). Учествовала је у многим скојевским акцијама у Паланци и околини и преносила поруке Брани Јевтићу, који је био члан Месног комитета СКОЈ-а.

Док је августа 1941. године боравила у Рачи, ступила је у везу са Другим шумадијским партизанским одредом. По свом повратку у Паланку, сазнавши да је траже жандарми, донела је дефинитивну одлуку да се прикључи партизанима. Успела је да избегне хапшење и пребацила се у Паланачку чету Другог шумадијског одреда. У почетку је радила у техничком одељењу одреда, али је стално тражила да јој дозволе да учествује у борби. Та жеља јој је била испуњена и Радмила је постала пушкомитраљезац и бомбаш.

Кад год је требало држати одступницу или уништити бункер, она се добровољно јављала.

Посебно се истакла у борбама на Руднику, у јесен 1941. године.

Крајем 1941. године прешла је са Другим Шумадијским одредом у Санџак, а онда и у Босну. Приче о њеној храбрости шириле су се међу борцима. Осим храбрости одликовале су је и присебност и сналажљивост у најтежим треницима борби. Била је због тога омиљена међу друговима. Звали су је Рада.

После борби на Купресу 1942. године добила је специјалну похвалу Врховног штаба, а наком тога постала је члан Комунистичке партије Југославије.

Једног јутра, 17. априла 1943. године, дошло је до жестоког окршаја између партизана и непријатељских снага близу Фоче, у Босни. Многи Радини другови су изгинули на брду Плијес, где су вођене најжешће борбе. Неким борцима се чинило немогућим освајање брда. Рада је храбрила своје другове и прва је са бомбама кренула на непријатеља. За њом су кренули и остали борци. Она је у том јуришу тешко рањена, али није дозволила да је изнесу са бојишта. Остала је да бодри своје другове који су, охрабрени њеним примером, прикупили последње снаге и освојили брдо Плијес. Јавили су Ради радосну вест, а она је, тешко рањена, убрзо после тога издахнула у својој двадесетој години живота.

У књизи „Знамења-Паланка и околина“ Н. Владисављевића и М. Милића записано је да је Радмила Шишковић, после рањавања 17. априла, преминула 3. маја 1943. године у болници Друге пролетерске бригаде.

За народног хероја проглашена је 20. децембра 1951. године. У школи која је основана 1. септембра 1954. године и названа по њој, као Дан школе слави се 17. април. Од почетка 1963. године школа се налази у садашњој згради, испред које је биста Радмиле Шишковић. На зиду хола школе испод њеног лика у бронзи исписани су стихови Јована Јовановића Змаја из „Светлих гробова“:

Извори

• „Хероине Југославије“ Група аутора, Вјесник, Загреб 1980.

• Портал o Народноослободилачкој борби народа Југославије